Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 189

hутевМ
подлоге пјесме . Намјесто романтичарске емоционалности
из Буzаркиња, гдје су у првом плану домовинска осјеhања и

.

.

исказиваље колективних емоциЈа, у поеЗИЈИ из наредних кљ-

ига емоција се

индивидуализира да би у коначници са

домовинског осјеhања прешла на опhељудски план. Стога у
Крањчевићевим пјесмама као да проговара бол због стра-

.

дања укупног човЈечанства, а жеља за конструирањем коле-

ктивног мита и с њом усклађеног модела мишљеља из Буzа­
ркиња -замијељена је аналитичким радом ума. Таквом ана-

.

литички и антитетички утемељеном мишљељу КОЈе разлаже

све феномене у времену, пјесник придружује метафизички
концепт ума, с надом да се на таЈ начин може одржати мит-

.

.

ска ЦЈеловитост свиЈета.

Зато Крањчевиh јест модернисшичкu poeta vates, односно
јавни

йјесник,

како га

одређује Марко Вешовиh ана­

лизирајуhи смисао људских гести у његовој поезији, гдје
»искрсава људска геста као нека врста леhе која у моhну
жижу купи сржна значања пјесме« 57 Образлажуhи појам
јавни йјесник Вешовиh наглашава да је за тим људским гес­

тама Краљчевић у поезији радо посезао јер »слике акције
људског тијела свагда дају nун изражајни рељеф сваком
доживљају« . 58 А то, надаље значи да Краљчевић »ријетко
пролази кроз тренутке кад му се чини да упразно ПЈева« , па

он не познаје тјескобу модерног пјесника која долази од уза­
лудно постављеног питања: Коме се обраhам. 59
Међутим, нужно је нагласити да људске гесте у
Крањчевиhевој поезији динамизирају поетску слику, па се у

.

.

.

.

ЉОЈ ритам емоциЈе и мисли СЈединио с ритмом трзаЈа , грчева,

покрета тијела различитих врста , а све се то у најбољим пјес­
мама слило у ритмични тон јамбских десетераца и четр-

.

. .

.

.

наестераца КОЈИ представљаЈу Један од његових наЈваЖНИЈИХ

.

.

доприноса хрватскоЈ поезИЈИ.

-

А да Крањчевиh уистину јесте пјесник увјерен у .мисију

.

иоезиЈе

.

свЈедочи

и

нека

врста

љегова

поетског

програма

исказаног у Вили йјес.ме. Ова пјесма у својој завршној стро­
фи, у обраћању пјесничкој вили, моли за исшину и йравду
као основе етичке димензије поетског стварања да би на
концу, у поенти пјесник уздизао куйу бола Боzу йравде йред
олшаром.

Марко Вешовиh: На леду записано, Сарајево,
Исто, стр. 14.
9
s Исто стр. 14.
57
58

180

1998, стр. 14.