Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Seite 188

hутевМ
Синтетична природа Крањчевићеве поетике понајвише
ће доhи до изражаја у поезији након Бу:Zаркиња.

.

Зато је

.

.

нужно оцртати и европски контекст у козем ствара оваЈ ПЈеС-

ник . То дјелимично чини и Иван Кордић када наводи неку
врсту временских координата у којима је стварао Кра­
њчевић, који је »имао тек двије године кад је Бодлер умро,

рођен је исте године кад и нобеловац Вилијам Батлер Јејтс ,
живио у вријеме Малармеа , такођер у вријеме нобеловца
Мориса Метерлинка, стварао је тада Жан Мореа, нај­
значајнија своја дјела већ је написао Фридрих Ниче , Рајнер

Марија Рилке, десет година млађи, објавио је своју прву
књигу 1902. године када Крањчевиh објављује посљедњу.
Стварао је тада Валери, ту су још два писца нобеловца, Сили
Придом и Талијан Ћузепе Кардучи«. 56
Питање је ли овог пјесника дотакло нешто од поетичких

система пјесника које наводи Кордиh, свој одговор има у
Крањчевиhевој рефлексивној лирици са елементима имnре­
сионистичке и симболистичке поетике , у оном синтетичном
обухвату његове поезије са метафизичком темом или

аnокалиптичним осјећањем , обухвату у који стаје дилтајевс­
ки дух времена, па Крањчевиh јест истодобно и класицист,
и романтик, и реалист, и импресионист, и симболист. Ту се

.

с праве стране откриваЈу синтетични оквири његове nоет-

ике. Из затурене, окупиране БиХ, која је нека врста , како
наводи Франгеш у nоменутом тексту, аустроугарског
Сибира, пров .4/ta