Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 186

hyтesM . . . . поеЗИЈУ деветнаестог ВИЈека, онаЈ споЈ мотивских регистара домовине, етникума и жене код Харамбашића, Шеное, Враза, Прерадовића, Мажуранића итд., и да није бацио само ново свјетло на дубровачке петраркисте, али и на Мару­ лића, Држића, Гундулића и укупност латинизма и ренесансе које је на нов начин приближио Европи. Али, ту је још једна димензија Крањчевићевог еманципа­ торског пјесничког цјеловања, овог пута у контексту босан­ скохерцеговачког, а, преко уређиваља Наде директно и бошњачког и српског пјесништва. Наиме, ван Крањче­ вићевог преображаја поезије незамисливо је у елиотовском смислу и .модификовање nоретка вриједности бошњачког пјесништва изведено прије свега у Ћатићевом оствариваљу модернистичких поетичких налога, а онда и код Авде Карабеговића Хасанбегова, Фадила Куртагића и Муниба Османгића; а слично Крањчевић цјелује и на српско пјес­ ништво у БиХ, отварајући nростор за Шантићев спој мелан­ холичног романтизма и модернистичких поетичких налага. Сада се, са позиције Крањчевићеве вишекултуралне при­ падности, у сјени овог великог имена, нашао знатно шири културни nростор од строгих хрватских културних граница, простор у којем се Крањчевић nоказује као први велики пјесник интерлитерарне јужнославенске заједнице. А то . . значи да за ову интерлитерарну заЈедницу ствари послиЈе и прије Крањчевића, напросто, нису биле исте. Али, ни ту се не исцрпљује значај Крањчевићевог поет­ ског опуса. Када се оно шире контекстуализира, како то нпр. чине Иван Кордиh и Иво Франгеш у својим студијама о . . . . . ПЈесникову опусу, онда постаЈе неприЈепорним да оваЈ ПЈеС- ник с рубова тзв. високодиференцираних европских кљи­ жевности редефинира опсеге поетичких система. Детаљнија . . . примјена теориЈских поставки о интерлитерарним заЈедни- . цама и о интеркултурнОЈ . повизести кљижевности води ка закључку о нужном проширивању у тзв. рубним књижевнос­ тима поетичких опсега стилских формација које оне преуз­ имају из тзв. западноевропских вискодиференцираних лит­ ература. Таква теоријска апаратура примијењена на Крањчевићево пјесништво показује да се хибридизација поетика у њему збива као синтетски и синтетизирајући пос­ тупак многоструких комбинација у којима класицизам, романтизам, реализам, парнас, 177 импресионизам и сим-