Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 185

hутевМ . родословноЈ плочи његовог 53 лирског . подриЈетла нема маркантних предака . « Крлежа, дакле, открива унутар књижевнохисторијске равни да је Крањчевиh пјесник који поставља темељ поет- . . ским канонским вриЈедностима, па у његовоЈ интерпретаци- ји овај пјесник постаје елиотовски схваhен лирски законо­ давац који је својим индивидуалним талентом преобразио стање хрватске поезије као поезије с руба западно­ центрично схваhеног поетског канона. А то је већ свијест о Крањчевиhевој еманципаторској гести у контексту и хрватског и босанскохерцеговачког пјесништва, гести која успоставља границу са које традиција више није обавезујуhа норма, него поље у којем се елиотовски cycpehe индивиду­ ални таленат са прошлим поетским досезима, а будуhност постаје простором ослобођене креације за модернистичку иновативност , оригиналност и , у коначници , модернистички естетски утопИЈСКИ мит. У гласовитом тексту Традиција и индивидуални шаленаш Елиот закључује да »ниједан песник, ниједан уметник нема сам за себе целовита значење. Његов значај, оцена његовог . дела Јесте оцена његовог односа према мртвим песницима и уметницима. Јер, не можете га самог оцењивати; морате га ради контраста и поређеља поставити међу мртве. Мислим . . да Је ово принцип естетичке, а не само хисторИЈСКе кри- тике... Оно што се догађа када се створи ново уметничка дело . Је нешто што се у исти мах . дешава уметничким делима која су му претходила . и са свим Постојеhи споменици образују међу собом један идеалан поредак који се модификује увођењем новог (уистину новог) уметничког дела. Постојеhи поредак је потпун све док се не појави то ново дело; а да би се одржао ред и после новине која се наметнула, читав постојеhи поредак мора де се макар и нај­ мање измени; и тако се односи, сразмере, вредности сваког уметничког дела поново саображавају целини ... «54 Ако се у поводу Крањчевићевог опуса пажљивије промотре ови Елиотови ставови и ако се пажљивије изанализирају поступци успостављања . . канонских вриЈедности, онда постаЈе очигледно да овај пјесник није само преобразио хрватску 53 Исто , стр. 152. 54 Томас Стренз Елиот: Изабрани текстови, Београд, 176 1963.