Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 178

Црно огледало
Одбљесак йресахлих ријека
Yzaшenu вулкан
Пейео цpnoz камена
овако Тарле слика самозаборав свијета који остаје глув и
слијеп.за .. гласника из темеља свијета" .

"Осмијех балзамиране цјевојчице" нуди обиље могуhих
тумачења, што и јесте врлина ове књиге, али читајуhи
пјесме лако ћемо уочити мјеста која је аутор свјесно пре­
наглашавао. Мотив смрти се појављује скоро у свакој пјес­

ми . Ипак она "не води игру"; осим што ју је "надиграо"
осмијех, побиједиле ју је и оно трајно "сада" које Тарле зна
лијепо уградити у пјесму, утврђујући тако још једном поези­
ју у њеном вјечном сада и илуструјући Пазове ријечи да је

.

.

садашљост плод у козем су сзедињени живот и смрт, а поез-

ија машта отјелотворена у једном сада без датума. Зах­
ваљујући управо том сада у стању смо nогледати/прочитати
ове ванвремене, балзамиране осмијехе.
Смрт код Тарле више симболизира затварање једног цик­
луса него коначно ништавило. У његовим пјесмама лако је
пронаћи трагове расипања/надрастања ега, стапање са
околином, искуство других и другачијих егзистенција. Его је
кривац за страх, за ,.уши пуне ријечи''- заглушујуhу како­
фонију, за наше оглушавање о значење и смисао ...
У новој Тарлиној књизи појавиће се и амбиваленција
језика. На једној страни језик, односно ријечи биће оно што
осујећује слутњу која се настоји исказати; nримјер је пјесма

"Поезија"

мотив отиска лица на бијелом рупчиhу који

-

казује што ријечи не могу. Али језик постоји као говор,
говор

.

КОЈИ

.

Је

исказивање

и

не

своди

не

само

на

,.озву-

чавање". Тарле трага за језиком који је и

.. пелин у устима"
.. прашкасти отров" ... То су мјеста гцје

и "вјенчић од трња" и
је скривена истинска моћ језика, а опсједнутост језиком,
преиспитивање већ поменутих моhи и његове битности за
пјесника су битан дио Тарлиних пјесничких преокупација.

Мор