Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 177
Одсуство осмијеха, одсуство поруке једнако је бесмисао,
празнина. Лице без значења је страшно лице, а пјесник
слути да смо баш такво лице попримили. Наспрам тога смрт
која мотивски доминира књигом тек је испуњавање формалности ,
коначна
потврда
много
.
раниЈег
умирања
или
"труљења у властитом срцу" које аутор помиње у " Мета
боличкој смрти". Смрт је само страшило , права опасност
долази од "азбеста у срцу", одумираља топлоте.
Умирање почиње у одсуству ватре, унутарњој празнини,
немању снаге да се балзамује тај чисти осмијех срца. Опет
осмијех. И Тарле му се , не случајно , у књизи враћа у пјесми
" Осмијех балзамираног човјека" , и он нам носи поруку , овај
пут пјесник нам даје дознања да поруку нећемо разумјети.
Зашто се поново користи идентичним мотивима: балзамо
вање , осмијех, порука .. ? Балзамирати значи зауставити ље
поту од п