Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 152

ЗАГУБЉЕНА СТУДЕНТСКА ФОТОГРАФИЈА
Водили смо дуге разговоре,
Никад љубав, изводили смо
Једно друго у шетње и дуге
Скитње, држећ се за руке

Као за по воце псеhе ...
Све мање говорисмо о Богу
Све више о Сунцу, што имало је ријеку
Која га је гасила тисућама љета
Кад настајаше наш нестални свијет.
(Ријеке су, до суха кориша,
Усисавале једна друzу - као з.мијолике
Рибе йоложене на zладни Ада.мов сшол...
Сшошину смо йуша умрли у лаЬи
Под којо.м је јаукало .море.. .)

Како само бијаше блажена глина
Док су је мазили Божији прсти!
Говорила си да си у бившем животу
Била овчица, орахово стабло, божица
Потом, па луда мљекарка
На ружичастом царскоме двору.

Била си дјетелка, сочна рујница
У бајковитим шумама Илирије
И, дуги низ љета, змија брбљивица ...
И мене си, једанпут, у тим бившим
Животима срела - у медвјеlјем крзну
И с грбом на леђима - д