Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 12

hyтesM
Било о чему да желите говорити, та чињеница стоји ту

негде. И мења вашу перспективу. Смрт је увек тако близу.
Кад мислите да није , то је само илузија. То је то . Свест о ње­
ној близини мења све ваше ставове , све што бисте можда по­
желели да кажете о љубави , о престанку љубави, о одласку,

о прељуби ... Све постаје савршено бесмислено кад знате ту

ствар. А знате је. И нема начина да је заборавите .
У праву сте, поново одуговлачим. Нашла сам смрт као

идеалан разлог за околишење. Само да не бих nричала о
ономе о чему има смисла причати , барем док смо још живи.
Рука мог мужа данима је стајала необично мирно, поло­
жена на болнички кревет. Он је дисциплинован, стрпљив чо­
век. Ту су му уболи ону иглу кроз коју је све то улазило у ње­

га и он је то подносио савршено послушна. Рука му је од то­
га помало променила боју . Прво је пожутела, а онда добила
неку готово наранџасту нијансу. Као бледуњава шаргарепа.

То је било чудно. Од руке , то се ширила даље по његовој ко­
жи. Жуто, па одмах затим оранж. Седела бих поред њега и
гледала како оном другом , преосталом руком уноси у уста

бљутаве з алогаје. Како лага B