Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 110

hyтesM Филозофски обрат ка језику који је Витгенштајн направио у Трактатусу, у истраживањима се продубљује у обрат ка свакодневном језику, односно ка животу. Шта је са филозофијом и њеном улогом при оваквој формулацији језика? Витгенштајново рјешење, изгледа, да и у Истра­ живањима носи сјен сјене оног немишљивог из Трактатуса у том смислу што је сјену једино могуhе, а тиме и потребно, описати (док је у Трактатусу било довољно показивање ), не објаснити .. "Философ иј а једноставно износи пред нас, а ништа не објашљава нити изводи закључке. Будући да је све дос­ тупно погледу, нема шта ни да се објашњава. Јер оно скривено нас и не интересује." (2, 126). Дакле, јасно је да је једина дедукција из погледа на(из) језик(а) и(на) свијет коју Витгенштајн дозвољава фило­ зофији њена апсолутна дескриптивна функција која тендира ка апсолутној "чистоћи" језика која се добива у језичкој прегледности . Јасно је и то да се проблем може налазити само у језику, али да филозофија не може засновати некакав идеални језик. Јер би то већ била једна теорија. Али шта она може? Филозофија је по Витгенштајну једна дијагностичка и терапеутска дисциплина. Она дијагностицира проблем - "резултати философије су откривање какаве чисте бесмислице . и гука коЈе су израсле границе језика" (2, 119). . . на разуму кад Је Јуришао на И она је терапеутика јер разја­ шњава уочену збрку у виду нејасности и разара све зан­ имљиво, тј. све велико и значајно? ... Али то што ми разарамо само су куле од карата и ми ослобађамо подлогу . . Језика на КОЈОЈ су оне стаЈале. "Кад философи употребљавају неку реч- 'знање', 'биће', 'предмет', 'ја' ,. 'став', 'име' - и настоје да схвате суштину ствари, увек се морамо запитати да ли се та реч стварно тако употребљава у језику из кога потиче? Ми речи са њихове метафизичке свакодневну употребу." употребе сводимо на њихову (2, 116.) А као терапеутско средство Витгенштајн налази један лијек- једноставне језичке игре које требају да послуже као узор. Односно да "осветле односе нашег језика на основу сличности и разлика" (2,130). 108