Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | страница 103

овцје јавља као аристотеловска форма која је као могућност свих форми сама без форме. Свеформа. Сјена је вријеме. "Она сенка коју показују све ствари када их обасја сунце саз­ нања- та сенка сам и ја" (4, 6.) Пошто је показао сјену као логичку форму одсликавања која се не може реhи јер се као исто у свему ономе неистом налази у сфери алогичког, Витгенштајну остаје само одс­ ликавање.40 Одсликати се може само оно фиксирано. Фиксирани појам, односно име, фиксираног предмета. Језик/свијет у оваквој констелацији увијек говоре исто. Шта је ново - само комбинација предмета, која је веh унапријед израчуната и узета у обзир као "једна од" вари­ јабли које само треба уврстити у формулу (вицјети скицу бр.1 из прилога). Шта је пак мисао за Витгенштајна и на који начин долази до тога . мисаоно-Језичког чињеница - одсликавања . свиЈета, односно ,.Логичка слика чињеница је мисао ... Мисао садржи могућност стања ствари које она мисли ... " (1, 41.) Шта се овцје мисли под ,,могуhности" - вјероватно логичка структура саме мисли као такве - попут Кантовог трансценденталног шем -