Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 101

ту мистичнији? Сјена је дубља иако је сама без дубине. Баш због тога она не може да оде. Може ли се мислити без сјене? Може ли се мислити без не-мишљивог? И не отвара ли се баш Будиним одласком, његовом смрћу један нови простор, простор са кога је тек могуће видјети да је сјена одувијек била ту? Да је она константа а Б уда, иако је име, варијабла? Ћутња! Све што се може рећи може се рећи јасно. Али то .. све" није Све. Витгенштајн је hутао шеснаест година. И бавио се спелеологијом. 1. Језик као слика Исто. Враhање истог. Предмет - мисао - Језик. За раз­ матраље Трактатуса можда би био бољи израз у-враћање истог. Јер оно што је на почетку- то је и на крају. Почетак је ипак отворен у својој амбиваленцији. Витгенштајн на . . . самом почетку поставља Једну СЈену, иако Је његова интен- ција, баш као и код Канта, била њено отклоњење, њено гашење свјетлом разума. Кант се пита како су могуhи апри­ орни синтетички судови, односно питањем како је могуhе искуство, Витгенштајн се пита шта је то могуће реhи? И један и други желе йовуhи .мислима zраницу, спријечити излете у трансцендентно ... Увести" у језик/мисао/чин/свијет одговорност. Кант удара међу уму а Витгенштајн језику јер мисли да је немогуђе мислити немишљиво, те са оне друге стране лингвистичко-:'-rогичког камена међаша поставља бесмислицу а не ствар по себи. Јер и лаж као нетачан исказ мора имати логичку структуру. Оно што некад бјеше Ноумен - сада је само нелогичност. У суштини, Кантов ноумен је сада довучен феномену као истост. Ово је видљи­ во из почет;не тезе Трактатуса - "Свијет је све што је случај . "38 (1, 27.) Ево сјене. Наравно, јер је сваки аксиом једна сјена, без обзира на намјеру. А једном кад се сјена догоди она постаје видљива. Међутим, ово постављање сјене се код Витгенштајна у даљем развијању полако показује тако што се сјена попуњава као Буда. Нема ноуме­ на јер је .. свијет свеукупност чињеница". Витгенштајн преко ове релације а објашњавајуhи чињеницу као "стање 0вцје се термин das Fall може превести у смислу да је свијет све што је "тако", односно да је свијет то што јесте, догађај , прилика, али исто тако тај