Филолошки сусрети I zbornik Filoloski susreti | Page 77

Др Јелена Ратков Квочка
Карловачка гимназија
ПОЕЗИЈА – РЕВОЛУЦИЈА – ПОЗОРИШТЕ
Француска револуција 1789, слобода, братство, једнакост, Париска комуна, укидање
краљевства и оснивање републике, околност у којој револуција постаје тврђава,
неприкосновена вредност, али и доба Робеспијера и револуционарног терора, те
Наполеоново јачање од конзулства до царства, пораст аутократије и царска диктатура,
наставиће се кроз дешавања револуционарне године 1848. идејама о слободи,
демократском републиком у Паризу, у Бечу 13. марта, Метерниховим бекством и рушењем
апсолутизма. И цела Европа ће да гори. Та историјска дешавања ће с е рефлектовати на
књижевно стварање Јована Стерије Поповића (1806–1856), крајњихуметничких написа:
Родољупци, Милобруке, Даворје (комедије која то није, медитативно-есејистичкихпроза,
поезије). Стерија је у прошлости слављен као трагичар, у дужемвременском току и у
садашњости – каокомедиограф, у будућности ће (слутимо) истраживачка пажња бити
усредсређена на песништво Стеријино и ти стваралачки домети сматрани највишим и
најдалекосежнијим.
Бољшевизам у Русији и националсоцијализам у Немачкој, припремани у другој
половини 19. века, кроз широко признавање радничких покрета и кроз синдикалне борбе,
кроз оснаживање социјализма и масовне штрајкове радника и сељака, обећаваће слободу а
суштински, испоставиће се, представљаће у 20. веку антиреволуционарне тоталитаризме,
расни и националистички у Немачкој под вођством Адолфа Хотлера и
интернационалистички постављен социјализам у Русији, припреман уједињењем свих
против режима и побуном морнара Потемкина, „црвеном недељом” у Санкт Петербургу
1905. што ће водити у Октобарску револуцију (1917) под Лењиновим вођством,
извитопериће се у своју супротност Стаљиновим преузимањем власти и представљаће
голи терор кроз гулаге и чистке. Револуционарна превирања 1968. у свету, код нас побуна
против „црвене буржоазије”, екстремно испољавање младалачког бунта који је покренут
илузијама о слободи, братству, једнакости, љубави међу народима, пацифизму, довешће до
екстремне репресије система према побуњеницима и пуцања из свих оружја. Наречене
идеологије и покрети излиће се у књижевно стварање Данила Киша (1935–1989),
писцаПородичног циркуса, Гробнице за Бориса Давидовича и Енциклопедије мртвих, али и
драмског писца (протагониста у свим Кишовим драмама је револуционар са књигом/пером
у руци), аутопоетичара и полемичара, писца и преводиоца поезије (Пушкина, Петефија,
Ендеа...).
Маркантне епизоде смештене у револуционарне године 1789, 1830, 1848, 1871,
1905, 1917, 1968. пратимо у распону: од мистерије до арлекинијаде, од вашарског народног
позоришта до циркуса, од гротеске, преко кубизма, до посмоденог, од класичног, преко
77