Ради доказивања претходно изнетих поставки фокус ће најпре бити на херменутици поетичких пракси, а како би се изградила адекватна основа за даља критичка промишљања оног поетичког у медијским утицајима прожетом савременом свету. Битно је нагласити и да интердисциплинарни 4 карактер критичких промишљања изабране проблематике за свој циљ има скретање пажње на њену комплексност, а тиме и потребу за њеним сагледавањем из што више различитих перспектива научног деловања.
И за крај, текст који се даје јавности на увид потребно је посматрати искључиво као фрагментирано сведочанство одређеног друштва из средине друге декаде XXI века и његовог генералног односа према савременим поетичким уметничким праксама. У том смислу, поставке које ће бити изнете не смеју се посматрати као коначне, увек и свуда важеће, већ превасходно као специфичном просторно-временском контексту својствене карактеристике. Из тога произилази и да се овим текстом постојећи позитивни примери афирмације поезије не игноришу, већ да се маркирају као на поетичкој и медијској mainstream сцени недовољно заступљене праксе.
Херменеутика уметничког стваралаштва у стиху
Поезија је одувек привлачила пажњу теоретичара и била предмет различитих научних истраживања, те отуда не треба да чуди постојање великог броја њених неретко међусобно контрадикторних одређења и вредновања. Ипак, у оквиру овог текста се заступа позитивно одређење поезије као уметничког стваралаштва у стиху које је од нарочите релевантности за развој друштвених субјеката, а тиме и целокупнога друштва. За разлику од, примера ради, Платона [ Πλάτων ] који заступа критички став према поезији услед убеђења да она стоји у служби изграђивања привидних слика, те побуђује многоструке страсти којима квари душу, овим текстом се жели скренути пажња на позитивне аспекте поетичких пракси за конституисање човека као друштвеног субјекта. Платоновска цензура поезије као вид интелектуалистичког и моралног заслепљења остаје ускраћена за следеће сазнање:
„ Хомер [...] утицао на омладину хеленског народа као што још и данас може да утиче на омладину појединог народа, са великим узорима јуначке врлине, храбрости, части, спремности на смрт, племенитости, истрајности, памети, а да неслога богова, превара, ниска варка или кукавичка слабост не постану делатни као негативни узори”( Гадамер 2002: 13).
Разуме се, овим текстом се настоје апострофирати потенцијали песничких творевина за човеково слободно, самостално и критичко сагледавање света и њиме обухваћених појава, а нарочито за успостављање конструктивне интеракције са другим као
4 Интердисциплинарност треба схватити као међусобно повезивање различитих дисциплина које не морају
нужно да припадају различитим научним сферама, већ могу да деле јединствен научни оквир, тј. да буду обухваћене једном науком.
61