С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
када је хладно, а Лондон мирише
на смрзнуту храну за понети и мрак пада већ у пола четири. Његове очи су као угаљ пре него што сагори
искре црне светлости које се крију када љуби твоје усне – каранфилић и морски орашчић. Не желиш да видиш краткодневницу. Није те брига
за сунце. Те вечери је окренуо главу према истоку; већ си могла да осетиш његову празну наклоност у атмосфери,
смрт тамне звезде пре њеног рођења.
СРЕЛА САМ ТИНК У БАРУ У РАЈУ за Тару Када спавам она још увек постоји.
Њено је лице светло попут брескве и више него да су је уштинули.
Моја пријатељица је тетовирани холограм који ме чврсто грли и каже да јој је драго што ме види
и како јој је жао што нећу бити њена деверуша јер венчања неће бити.
57