С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Пратећи даљу радњу, у једном тренутку стичемо утисак као да је приповедач испустио из руку композицију приповетке, као да се удаљио од теме. Царевићи су тражећи сестре, редом један за другим долазили у тежка искушења приморани да се боре против аждаја, а најмлађи још против девет дивова и змије отровнице. Кад су све препреке савладали, кад се очекивало да ће бити награђени за моралну и физичку храброст у искушењима, наједном најмлађи царевић се жени и као да заборавља куда је и зашто пошао. Међутим континуираност радње остварена је неочекиваним обртом. Цар је пошао у лов, а свом храбром зету забранио да улази у неке загонетне дворане. Међутим, радознали царевић је пошао тамо и сусрео се са необичним призором. Тим призором приповетка добија нови квалитет, то је мотив о гвозденом човеку, а у обради тог мотива налази се и веровање у снагу воде. Пошто је водом дошао до своје снаге, незахвални Баш-Челик је уграбио жену свога спасиоца и побегао с њом и побегао незнано куд. Природно је да ће царевић морати да крене у потрагу за женом. Он то и чини, па тиме приповедач успоставља природно нарушено тематско јединство бајке. Успут царевић налази своје сестре, а од својих необичних шурака добија помоћ да савлада гвоздено чудовиште, мада је то успео тек када је лукавством сазнао где се крије необична снага чудовишног гвозденог демона.
Композициона структура приповетке грађена је сталним комбиновањем три детаља. Приповедачу управо то тројство чини основу ког остварује и садржајни и формални склад бајке. Три царевића, три сестре, три необичне удаје, и увек свако " тројство " је рађено градацијски. Градацијски се мењају сцене описа необичне удаје царевих ћерки за необичне младожење. Кад царевићи почну да траже своје сестре, опет имамо три подвига, такође градацијски грађена. Најмлађи царевић, чији је подвиг, трећи по реду, најјачи по уметничкој снази, такође и сам има своја три подвига: Техника тројства се провлачи кроз читаву бајку. Царевић три
43