Суштина поетике | часопис за књижевност - број 52/53 | Page 36

Суштина поетике | часопис за књижевност
С ЈЕСЕНИ
Моје су руже чекале госта,
што никада дошао није
и сад је свака пригнула главу
те са стидом бол свој крије;
а задња ласта,
што пролете југу
и последње Снове нам узе...
да Капље, што дрхте на танану листу,
знам руже...
наше су сузе.
ПОД ТРЕШЊОМ
Облак у крету,
ласта у лету,
трешња у цвету
Петолисне хаљине танке
и мале златне круне
принцеза из бајки...
И још не много дана
па сочни, црвени плод.
А твоја трешњево-црвена усна
сочна и врела,
љубавни дах...
36