Суштина поетике | часопис за књижевност - број 52/53 | Page 25

Суштина поетике | часопис за књижевност
где се не иде, где нико не иде,
где се путеви скраћују, па и мртви се враћају,
где огледало се тамни, јер вечности сјај се тамни,
и празноверје искрице вади да заслади
шећером кварним, чемером ружним, сабласно тужним.
Трагаћемо за свицима и пренути се са птицама
на древној жици бедне славе.
Јер сутра је нови дан. И види се божји сан,
и пут до тамо. Како је непроходан!
У мислима и сновима затрпан тобом, сумњом.
Остани на прозору часак. Поглед је зато кратак.
Видокруг је узет, а прозор је сужен. Хеј!
Марија Стојиљковић Марстој
25