С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Александар, брат од стрица Стојанча и његова сестра Драга.
Сви поседаше као у својој кући. Старица стави још три дивке. – Баба Стојно, ајде причај! – нестрпљиво је подсетих. – Што да прича? – радознало упита Александар. – Е, ће ви испричам како сам се први пут заљубила – поче баба Стојна своју причу, а ми смо једва чекали да је чујемо будући да смо били у узрасту када смо се и сами заљубљивали. – Имала сам шеснајес године, к’ д татко ми прими куде нас једнога момка да ради. Имали смо големо имање. Ми седам деца. Мајка не може само леб да ни намеси. Бабу и деду несмо имали. Ја сам била најстара, по мене све мушки, и на крај, Митра, десет година помaла од мене. Сви смо радили. Нема туј старо- мало. А не као ви дан’ с, по цел д’ н гледате телевизор. Татко ми је улазија у кућу само за једење и спање. Стока, живина, њиве, ливаде, баште, орање, копање, па жетва к’ д ће дође сас срп и косу жнејемо, а не као дан’ с с комбајн. Па у јесен мумуруз беремо, гра’ чукамо, ђубре истерујемо. Мајка и ја предемо, ткајемо, перемо. Воду од кладанац носимо. Море само к’ д се сетим, работа голема си је имала. Сваку њиву работимо. Не иде комшије с нас сиир да терав. 1
– Еве, Мирсо- вика татко на мајку ми- овој је Добри, од дан’ с куде нас ће работи. Мајка ми му пружи руку на Добри. Ја седим пред кућу, предем и гледам. Убав момак, мислим си. Црна му коса као гајтан, височак, слаб, у старо обучен. А можда и нема ништа ново. Нажале ми. Митра трчи по двор само у‘ аљинче, па к’ д виде непознатог човека, приђе му, загледује га и вика: Много си убав бато! Сви се насмејасмо и т’ д смо се ја и он први пут погледали. Ја осети како ме нешто пресече у стомак.
– Па ти си се то заљубила у њега на први поглед – закључи Александар.
– Право збориш, дете. Увечер, после вечеру, сви си легнаше. Само мајка и ја останасмо да дигнемо једење од
1
Израз се користи у врањском крају и значи: подсмевати се некоме, исмејавати.
15