Суштина поетике | часопис за књижевност - број 52/53 | Page 10
Суштина поетике | часопис за књижевност
Следеће странице нас из овог предачког колективног
времена оштро бацају у садашњи тренутак, изазивају да виде
да ли смо нешто научили. У томе је једно од богатстава
антологија, зборника, збирки, часописа, што читате дело не
издвојено и само, него осветљено оним што је испред и иза
њега, па једно утиче на друго, преплићу се и објашњавају.
Љиљана Вујић Томљановић пред читаоца доноси слику
предизборног времена, која нас опече још теже после стихова
словенске душе који су нам показали из каквих дубина и са
каквим сазнањима о животу и природи смо кренули, а где је
наше племе данас стигло - обесмишљена историја преврће
своју купусару, обесмишљени планови, али нада остаје - још
сањамо нове почетке.
Лично време
Суштина нам је донела и четири одличне приче.
Случајно или уредничком мудрошћу, тек, све их је повезало
време, односно значај који су ликови дали ономе што
називамо временом. У Последњем путовању Дијане Тошић
унука се обраћа деди који је преминуо и пита да ли је њихово
заједничко време могло бити другачије испуњено. Ауторка не
затвара врата за поновни сусрет и оставља прилику да се
деда и унука испричају ван границе овог времена, са друге
стране.
Све је данас могуће, па и веома брзо прећи из једне у
другу временску зону, са Балкана у Америку, али постоје оне
зоне које се прелазе само у успоменама, као што је
детињство. Скок преко баре Петра Рајина Васића је лепа
исповедна путописна проза. У позним годинама он добија
прилику да посети Америку, први пут лети авионом и
одушевљење због ненаданог путовања покреће у њему
успомене на детињство и једно нарочито путовање о коме је
дуго и често касније причао својим заинтересованим слушао-
цима у селу. Прича о овом путу у далеку Америку неће имати
10