Пирамида 2
Писмо Мехмедпаше Соколовића
Драги Андрићу,
Прошло је много времена од када сам ти писао последњи пут. Сада ти пишем са онога
света. Упознали смо се када сам имао само десет година. У то време Турци су водили
дечаке од десет до петнаест година у Турску и тамо им мењали имена, веру и
обучавали их за војнике. И мене су одвели, али ја нисам заборавио родно место. Мој
посао се добро плаћао – чак двадесет дуката дневно. Као велики везир сам одлучио да
саградим мост на Дрини у мом родном месту. Послао сам најбољег неимара у целом
царству. Градња је трајала пет година. Абидага, мој први надзорник, био је јако груб и
свиреп човек. Ја то тада нисам знао, имао је моје поверење и мој новац. Раднике је
кажњавао, изгладњивао, мучио и није им исплаћивао наднице. Сав новац је задржао за
себе. Због изиграног поверења прогнао сам га из земље. Народ то малтретирање није
могао више да трпи. Радисав из Уништа, са још једним момком, ноћу би рушио оно
што су дању сазидали. Наравно, ухваћен је и био сурово кажњен. О томе ништа нисам
знао. Када сам сазнао казнио сам Абидагу. Радови на мосту су успешно били привођени