Дневник 12
Цитат
Свакако Милан Гласинчанин је био један
од њих. Од најраније младости он се сав
предао коцки.
Два месеца је лежао у грозници и у
бунилу. Мислили су да неће моћи остати.
Па ипак је дошао себи и придигао се, али
као други човек.
Коментар
Милан Гласинчанин је био коцкар који је
свој порок победио, али за длаку избегао
сигурну смрт.
Чинквина 12
Коцка
страсно, неразумно
коцкање, упропаштавање, безумље
велике страсти упропаштавају живот
проклетство
Писмо Милана Гласинчанина
Драги мој пријатељу Андрићу,
Прошло је много откако сам ти писао о свом животу. Проживео сам много тога,
остарио сам, сада живим мирно и повучено - особењачки, али и даље нисам сигуран
која ме је то сила спасила и ослободила моје највеће страсти и порока, коцке.
Када сам се доселио у Босну, донео сам велику суму новца са собом. Као младић нисам
много марио за поштење и част, тако и тај новац није био најчистији. Био сам млад
када сам се пви пут окушао у овој игри зла, залуђен жељом за новцем, спреман да
жртвујем све што сам имао из лудости. Нисам био свестан шта све коцка носи, играо
сам као опијен, нисам могао да се одупрем том искушењу моћи. Мислио сам, ако
наставим да играм, обогатићу се, бићу још угледнији, али то је била само пуста жеља
једног неиживљеног младића.
Младост сам провео у задимљеној касаби, закрвављених очију, удишући дуван и горки
мирис устајале просторије без прозора. Нисам био свестан куда ме сва та агонија и
страст воде, знао сам да повежем дан и ноћ лужећи свом пороку. Било је дана када
сам се кући враћао пуних џепова, али сам мого чешће долазио без ичега. Изгубио сам