МИЛЕШЕВА
Задужбина краља Владислава, налази се
у близини Пријепоља. Манастир је
подигнут пре 1228. године и посвећен
Вазнесењу Господњем. Живописан је по
жељи Светог Саве. Милешевска фреска
“Бели Анђео” показује сву лепоту српског
средњевековног сликарства. У Милешеви
је од 1237. до 1594. године почивало тело
Светог Саве.
ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА
Комплекс
цркава,
грађен
преко
стотину година. Цркву Светих Апостола
подигао је 1230. године, по жељи Светог
Саве, архиепископ Арсеније.
СОПОЋАНИ
Задужбина краља Уроша I, подигнута
око 1255. године и посвећена Светој
Тројици. У време цара Душана око 1340.
дозидана је припрата са звоником. Црква
је живописана између 1263. и 1268. године.
Манастир се налази на извору Рашке, код
Новог Пазара. Сопоћани су на листи
светске културне баштине.
СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ МАНАСТИРИ
Манастири су и народна зборишта и место где је српски народ, често пута предвођен
својим свештенослужитељима, доносио одлуке од историјског значаја за наш народ.
Вековима су, у манастирској тишини, црноризци преписивали и украшавали
богослужбене и друге црквенопоучне књиге. Прве српске штампарије биле су у
манастирима; Цетињском, затим Грачаници, Милешеви и другим. Српска нејач прва
слова срицала је из Часловца и Псалтира у манастирским школама где су учитељи
били учени монаси звани и „даскали“. Српски иконописци су углавном регрутовани
из монашких редова. Српски манастири су и аутентична сведочанства нашег
градитељства и свеукупне духовне и уметничке лепоте. Српски манастири били су и
остали молитвена и духовна станишта, народна зборишта и културна средишта
српског верујућег народа. Они су вековима чувари православне вере и светосавске
традиције.