9
ЖИВОТ У ДОБА НЕМАЊИЋА
БОГAТСТВО И СЈAЈ СРПСКИХ ВЛAДAРA И ВЛAСТЕЛЕ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ
Хаљине владара и велможа, израђене од скупоцених тканина, најчешће од
везене свиле са сребрним и златним украсима, на себи својствен начин су показивале
да је Србија постала најмоћнија држава југоисточног Балкана.
Бујни и богати били су предели српске културе од времена владавине краља
Милутина па све до дана када је почело да се урушава српско царство.
У тим славним данима немањићке државе, а још за време брака Милутина и
византијске принцезе Симониде, почела је Србија да се приближава више него икад
раније свом давнашњем византијском културном узору. Наиме, освајања Милутина
у Македонији, крајем 13. века, али и брак са византијском принцезом, створили су
услове да се српска средина, под утицајем двора, прикључи не само у начину
опхођења и облачења, не само у духовном животу, већ и у архитектури и сликарству
великим византијским узорима.
Византијски двор је у средњем веку по својој лепоти, префињености и сјају био
недостижан узор свим дворовима са Запада.
Занесен његовом лепотом био је и српски краљ Милутин. Заузевши велике
територије, ојачавши своју државу, он је хтео да измени до тада и више него
скроман изглед српског двора и то не само када је реч о унутрашњој декорацији већ
и о н