13
Сеоске куће су обично имале две просторије.
У средини куће или једном од углова, налазило се ограђено огњиште. Скроман
намештај чинили су неколико клупа за седење, ниске столичице и синија (сто), а
можда полица и обавезан разбој. Укућани су спавали на слами прекривеној асурама.
СЕОСКИ ЖИВОТ
Свако сеоско домаћинство уз саму окућницу или нешто даље од куће, обрађивало је
врт са поврћем. Најзаступљеније врсте поврћа су црни и бели лук, празилук, купус,
ротква и репа, а поред тога, у исхрани су биле махунарке, као што су сочиво, боб и
грашак. Воће се гајило за потребе домаћинства – 10 до 50 стабала по дому, најчешће
крушака, шљива, трешњи, јабука и дуда. Њиве су биле засејане хељдом, пшеницом,
јечмом, ражи и просом. Поред свега тога, једна земљорадничка породица није могла
преживети а да није гајила стоку. Обично је на једно домаћинство долазило 1-2 вола,
2-4 краве, 3-4 свиње и 10-20 оваца. Неке породице, бавиле су се грнчарским,
пчеларским, ковачким и тесараским занатом.
ХРАНА И ПИЋЕ
Сељаци су јели овсене каше, као и каше од пасуља и грашка. На трпези је ретко било
меса. Основне намирнице животињског порекла представљали су сир и млеко.
Храна се припремала у скромном земљаном посуђу, а поред тога у употреби је било
и разно дрвено посуђе. Месо се најбоље чувало сољењем и димљењем.
Најзаступљенија пића су били пиво и медовина. Вино је било привилегија властеле,
те је на сељачку трпезу доспевало ретко.
ОДЕВАЊЕ
За одећу се искључиво користе природни материјали које производи само
домаћинство. За израду одеће употребљавале су се тканине добијене од лана (дуге
кошуље, панталоне и хаљине) и вун