ЖИВОТ НА СЕЛУ
СТАНОВНИЦИ СЕЛА
Становници села су се бавили пољопривредом и сточарством. To су били меропси
(земљорадници), власи – сточари, сеоске занатлије, сокалници (слуге), отроци
(најсиромашнији сељаци). Ову групу зависног становништва Душанов законик
назива себрима.
ИЗГЛЕД СЕЛА
Села су била подизана на месту где постоји пијаћа вода, река или неки мањи извор.
Била је битна и близина обрадиве земље, шума, пашњака и пута. Куће и друге зграде
биле су углавном груписане на једном мањем простору. Просечно село је бројало
око 40 кућа. Често се у средишту села или на оближњем брежуљку налазила сеоска
црква око које се простирало гробље.
ИЗГЛЕД ЦРКВЕ
Сеоске цркве су једноставне и скромне грађевине, претежно зидане од камена, или у
комбинацији са опеком. Понекад су имале куполу. Црква је у селима заузимала
централно место у животима мештана, пошто су се сви важни догађаји одвијали око
сеоског храма: крштење, венчање, недељна и празнична богослужења, прославе
празника, опело и сахрана на гробљу поред цркве.
ИЗГЛЕД КУЋЕ
Куће у селу су биле од камена и дрвета. Звале су се бондручаре. Темељи су им били
од камена у блату или кречу. Зидови су прављени од дрвених дасака, а кровови су
били прекривени сламом или дрвеним дашчицама (шиндром).