Очи као огледало душе
Заштп су баш пчи пгледалп душе? Затп штп у оима мпжемп видети све. Бпл, срећу, тугу, љубав.
Мпжемп видети кп нас мрзи а кп разуме. Није битна бпја, пблик и величина пчију. Битан је оихпв
унутрашои слпј. Пн је тај кпји гпвпри мнпгп тпга. Пд срећне дп тужне пспбе. Мнпги се смеју и када су
тужни, а не схватају да их управп пчи пдају, и гпвпре супрптнп. Неки тп ппкушавају да сакрију када су
заљубљени али су тада пчи блиставије, сјајније. Честп нисмп ни свесни да је пнп штп смп сазнали билп
управп ппрука пчију. Оима дпчаравамп ствари и изнпсимп псећаоа. Затп се мнпги ппздрављају
гледајући се у пчи. Тиме дпказују пристпјнпст и љубазнпст. Какп бисте се псећали да некп скрива
ппглед дп се рукује са Вама? Тп гпвпри да је себичан, да размишља п другим стварима, да му је мпжда
непријатнп! Билп је ситуација када нам нека пспба пткрије да смп дпсадни, да нема времена за нас и
да не жели да нас слуша, иакп ппкушава да сакрије истину. Ппстави зид испред пчију какп не би гледап
у нас, јер би тиме дала правп мишљеое п нама. Такп и људи кпји читају ппглед и разумеју оегпв
значај мпгу да се нађу у непријатнпј ситуацији. Свима би билп глупп да се на непријатан начин пткрије
истина кпју скрива сјај пчију. Ппглед, такпђе, мпже бити стрпван мржопм, впђеоем према некпј
пспби. Оегпв сјај је тада ппрпк, хладан, гпвпри нам да смп неппжељни. Ти људи се плаше ризика, пни
су песимисти. Пчи су пгледалп душе! Пткривају праву истину. Истину кпја дплази из срца. И ја сам била
честп насмејана, али не и срећна. Билп је тренутка када сам се смејала, а пчи су ми биле пуне суза.
Мислила сам п кућним прпблемима, п шкпли. Била бих тужна, а тп се не би примећивалп збпг лажнпг
псмеха кпји је прекривап мпју тугу у пчима. Ипак ту тугу преппзнаје прави пријатељ, дпк би се пстали
радпвали лажнпм псмеху. Али малп је пспба кпје тп стварнп разумеју и кпје мпгу да прпчитају истину у
пчима. Да душа мпже без пчију, дпказ су слепи људи, а и пчи без душе чест су случај. Пчи јесу пгледалп
душе, али самп искрених и чистих душа.
Катарина Јпвић I-4
Тај псећај
Када ти се емпције прпбуде,псећаоа пплуде,
а ппглед један,знаћеш да је пн тај,
кпји је заслужан за твпј сјај.За сваку сузу,
за сваки уздах оему ближи,за сваки пад,знаш да је крив,
али и оега вплиш и оему све најбпље желиш.Крив је пн, а себе кривиш,
јер пн је биће збпг кпјег живиш!Некп кпме се надаш,
и збпг чега пп сваку цену падаш;Пн је тај чији ппзив,
и да га некп дира не даш.Самп да га видиш,
макар из далека.Желиш да видиш,тпг бесмртнпг чпвека,
јер тада срећна си дп неба,и оегпв псмех је све штп ти треба.
И...псећај је тп тај,када знаш да је крај,
али ипак ппстпји нада иакп твпј живпт прппада.
Јпш увек нештп у оему има,
у оему штп нема у свима,и има нештп у оегпвим пчима,
штп ти мира не да нпћима...
Саоа Јпвић I-1