Усвојена је чињеница да је настајање болести зависности процес у који су укључени и друштвени обичаји и регулаторни механизми друштва. У том процесу могу се препознати фазе развоја болести: употреба и експериментисање, штетна (ризична) употреба и злоупотреба (абузус), и тек на крају фаза развијене зависности од психоактивне супстанце. Савремена научна сазнања о неуробиомеханизму болести зависности указују да се знаци зависности формирају много раније него што је то клинички препознатљиво са позиције традиционалног медицинског модела.
ОБЛИЦИ ЗАВИСНОСТИ
Психичка зависност
појава када оптимално телесно и душевно стање и функционисање особе почиње да зависи од узимања лека (психоактивне супстанце, дроге). Ствара се зато што таква супстанца, тиме што у току одређеног времена изазива неко пријатно или посебно стање, ствара навику да се оно успоставља узимањем супстанце.
Физичка зависност
промењено стање организма које постаје видљиво после престанка уношења супстанце који узрокује зависност. Манифестује се физичким поремећајима који се једним именом називају апстиненцијални синдром (апстиненцијална криза). Најчешћи симптоми који се јављају у овом синдрому супротни су онима који супстанца редовно проузрокује.