НАШИ ВОЈНИЦИ - НАШИ ХЕРОЈИ
16
Представићемо вам два рада који су наши другари урадили :
Имам то задовољство да пишем о нашем хероју , војнику Стевану Синђелићу мом претку , мамином чукундеди , о коме сам слушала многе приче . Он је био познати војвода Стеван Синђелић . Био је леп , висок , храбар , српски јунак , имао је дугачке бркове . Презиме је носио по мами Синђелији која је живела у месту Грабовац поред Обреновца , где и данас живе сви Синђелићи . Мој деда , Добривој Синђелић је рођен у Грабовцу . Волим да одем у кућу у којој је рођен и која је остала после мојих предака и мог деде . Стеван Синђелић је био српски јунак и војсковођа . Био је много храбар и паметан , а то се знало , јер је учествовао у Првом српском устанку , против Турака , заједно са Карађорђем . Чим је објављен устанак у Орашцу , Карађорђе је о томе обавестио Стевана Синђелића . Стеван Синђелић је одмах побунио целу Ресаву . Османлије , који су били у Ћуприји , чим су чули за устанак Срба крећу против устаника . Стеван Синђелић је то на време сазнао , па их је спремно дочекао на Јасењару , између Свилајнца и Ћуприје и потукао до ногу . То је било његово прво бојовање и први ратни успех . После тога Синђелић је учествовао у боју на Иванковцу и показао се као добар и способан војсковођа , па га је Карађорђе поставио за ресавског војводу . За устанике је субдоносна 1809 . године код Каменице , села надомак Ниша . Синђелић се јуначки борио и командовао трчећи са једног места на друго , све док турска војска у огромном броју није упала у српски шанац . У шанцу је започела жестока борба , у којој су страдали и Срби и Турци . Пошто је Синђелић знао какав ће бити исход борбе , рекао је свима да се спасавају . Сам је пришао лагуму , у коме је био сав барут и муниција . Док је дошао , Срби су већ посвуда у шанцу били готово пометени . Турци су кренули према њему , а он је из свог пиштоља опалио у барут . Страховита експлозија однела је у ваздух Синђелића и све Турке који су заузели српски шанац , тако Синђелић завршава бој . Од устаничких глава нишки паша је из беса сазидао ,, Ћеле-кулу ”, која је била замишљена да заплаши српски народ , а и сваког странца који туда прође . Али ,, Ћелекула ” постаје симбол онога што краси Србију , оно по чему се Србија памти , чиме се поноси и што је чини другачијом . Постаје успомену на херојски подвиг Синђелића и његових Ресаваца .
Драги мој чукундеда Стеване , имала бих многа питања за тебе . Жао ми је што си млад