КЛИКОВЕ ТЕМЕ 6
Љубави Бранислава Нушића
Један од највећих српских комедиографа, „ чаробњак смеха“, Бранислав Нушић( 1864— 1938) назван је од стране европске критике „ најдуховитијим човеком Балкана“. Писац је многобројних комедија као што су „ Народни посланик“, „ Сумњиво лице“, „ Госпођа министарка“, „ Пут око света“, „ Протекција“, „ Мистер Долар“, „ Ожалошћена породица“. Нушић је аутор и многих сатиричних прича, путописа, мемоара. Да ли постоји неко ко никада није чуо ни за једно од његових дела? Одговор је: не. Али, наша прича ће се бавити једним другим сегментом живота нашег вероватно најпознатијег драмског писца, чије име се у српском језику може сматрати синонимом за речи позориште и комедија. Говорићемо о Нушићевим љубавима.
Нушић је објавио само две песме: „ Прва, друга, трећа и четврта тачка моје љубави“ и „ На дан венчања“. Обе су биле посвећене истој девојци која се звала Милица. Била је кћи тада познатог трговца и народног посланика Михајла Терзибашића. Упознала га је прво читајући његове песме, а једног дана и лично.
Нушић се на први поглед смртно заљубио. Због тога је, ваљда, његова љубав и морала да се заврши трагично. Милица је била из чувене богаташке породице која није хтела да дозволи да се њихова мезимица и јединица уда за обичног човека— младића, чији је отац, иако и сâм трговац, материјално посрнуо. У том тренутку Нушић је тек био студент. Још пре његовог одласка у затвор, Милица се разболела. Веома забринут за њено здравље, заљубљени поета се обратио другу Ђоки Јовановићу, који је баш те године завршио медицинске студије. Нушићев друг својски се заузео око Милице, и излечио је, али не само од болести, већ и од љубави према Нушићу. Пошто је болест била озбиљна, лечење је дуже трајало. Док је био у Пожаревцу на издржавању казне, његова драга се удала за његовог друга и пријатеља – доктора! Када је изашао из затвора, великодушно је опростио својој неверној драгани, а утеху је потражио у песми и пићу.
Друго поглавље Нушићевих љубави или Песма на лепези
Бранислав Нушић није имао, како каже у својој „ Аутобиографији“, тринаест већ само три или четири велике љубави. А оне су биле уистину значајне, готово судбоносне за његов живот и књижевни рад. Друга Нушићева љубав била је, такође, трговачка кћи. Звала се Даринка Ђорђевић. Била је кћи Божидара и Љубице-Цице Ђорђевић. Имала је ујака по имену Димитрије Боди, који је био српски конзул у Битољу, тада на територији турске царевине и први претпостављени Браниславу Нушићу, писару тог конзулата.
С јесени 1891. Даринка је дошла у госте ујаку. У његовој кући срела је Нушића.
Била је то љубав на први поглед. Но, могућност да својој вољеној искаже љубав и речима пружила се тек на једном маскенбалу. И како то бива код књижевника, љубав је изражена стиховима. Своје срце Нушић је открио на лепези на којој је исписао читаву песму. И брзо је дошло до брачне понуде, пристанка и веридбе. Када је испросио конзулову ћерку Даринку Ђорђевић поставио је пред њу три услова од којих је морала да прихвати барем један. Коцка, пиће или жене. Мудра је била млада Даринка. Ако би изабрала коцку, отишла би кућа, да изабере пиће, уз кућу оде и здравље. Коначано је схватила да је