5 КЛИКОВЕ ТЕМЕ
Кад је Тесла плакао због Змаја...
Свест да се са сваким може бити добар, али и да те нико не може волети као онај који ти је близак, зрачи из низа Теслиних записа, а највише је дошла до изражаја приликом његовог боравка у Београду 1892. године када је наишао на одушевљени дочек сународника. Отуда, из осећања блискости, и његово одушевљење Београдом, понетост Змајем и његов каснији преводилачки труд.
Током уприличеног Теслиног и Змајевог сусрета, пред више од стотину званица, Змај је хтео да подвуче значај овога тренутка тако што је не само написао песму у част Теслиног доласка него и што је први пут јавно читао своје стихове.
Ганут топлим речима свог књижевног идола, млади геније је, очевидно потресен, заплакао и пољубио Змаја у руку. Са њим су плакале и званице. Ако постоји нешто племенито и свето у доживљају националне истоврсности и блискости што брише географске даљине, онда се то у Србији збило у том тренутку.
По повратку у Америку Тесла се, иако преокупиран научним радом и важним проналасцима, страсно бацио на превођење Змајевих песама, и чак стигао да пише и о српској историји. Тако је настао и Теслин есеј из 1897. године о горкој судбини и робовању српског народа у коме Тесла интерполира Змајеве стихове и мисли у своје интерпретације косовске и посткосовске трагедије српског народа.
У есеју посвећеном Змају, по Теслином мишљењу највећем српском песнику, на
самом почетку каже: „ Тешко да постоји народ који је доживео тужнију судбину од српског. Са висине свог сјаја, када је царство обухватало готово цео северни део балканског полуострва и велики део који припада Аустрији, српски народ је гурнут у безнадежно ропство после боја на Косову 1389. године против надмоћнијих азијатских хорди. Европа неће никада моћи да исплати велики дуг који има према Србима што су они, жртвујући и сопствену слободу, зауставили тај варварски продор. За Европу мој српски народ био је грудобран, а она му је узвратила ропством.“
Змају се Тесла посебно одужио и тако што је у америчком часопису „ Век“ објавио слово о њему(„ Zmaj Jovan Jovanovich the Chief Serbian Poet of Today“), практично његову исцрпну биографију, која обухвата чак и Змајево детињство и мало описиване почетке његове песничке каријере, а не само његове најважније песничке домете. Желећи да Змајеве песме представи што бољим, Тесла је о Змајевим песмама записао и ово: „ Толико су суштински српске да их је готово немогуће превести на други језик.“
Прво поглавље Нушићевих љубави