Утисак да се нове генерације све нездравије хране потврђује ново Британско истраживање у ком је учествовало 5000 испитаника. Старији од 34 године једу брзу храну два пута недељно, док тинејџери старости између 16 и 20 година конзумирају намирнице, које се убрајају у брзу храну, чак 14 пута седмично, у просеку два пута дневно, поражавајући су резултати.
Прецизније, сваки осми испитаник старији од 34 године једе брзу храну два пута дневно. У истој ужива сваки шести тинејџер, а на списку њихових омиљених намирница налазе се: пица, палачинке, разне врсте грицкалица, хамбургери, помфрити, газирани напитци,...
Половина испитаника не зна које су препоручене дозе црвеног меса, а исти број не може да замисли оброг без меса. Просечна особа конзумира месо два пута дневно.
Помфрит, пржена пилетина или висококалорични хамбургери могу бити веома укусни, али стручњаци стално упозоравају на то да брза храна није здрава. Међутим, најновија истраживања показују да би, можда више требало да бринемо о штетности амбалаже у којој се та храна налази.
Папири и картони у којима се храна послужује или пакује прекривени су хемијским супстанцама које одбијају масноћу, а садже једнињења флуора, показала је нова студија објављена у журналу Евнирионментал Сциенце и Технологу Летерс. Једињења позната као пер- и полифлуороалки супстанце (ПФАС) врло су постојане синтетичке материје од којих се неке доводе у везу са карциномом. Хемијска једињења са амбалаже прелазе на храну, што значи да уз храну конзумирамо и одређену количину тих супстанци, без обзира на то што не једемо амбалажу. Количина тих материја зависи од топлоте хране и времена које она проводе у амбалажи.
Супстанце које садже једињења флуора (ПФАС) могу да изазову озбиљне проблеме као што су смањење плодности, ослабљен имунолошки систем, повећан холестерол и већи ризик од рака. Такве материје се често могу наћи и у предметима као што су тигањи и водоотпорна одећа, производи за чишћење, боје, лакови, шминка и зубни конац.