Код соларних комби система колектори имају већу површину и такође помажу у грејању зграда током јесењих и пролећних месеци. Типично, соларна енергија може да обезбеди 10 до 30% укупне енергетске потребе зграде, зависно од тога колико је добро изолована и колики је захтевани степен загревања. Постоје и специјалне соларне куће које добијају 50 до 100% укупног грејања од соларне топлотне енергије.
Соларне енергане
Соларне термалне енергане су извори електричне струје добијене претварањем сунчеве енергије у топлотну (за разлику од фотоволтаика код којих се електрична енергија добија директно). Пошто немају штетних продуката приликом производње електричне енергије, а ефикасност им је велика (20 до 40%), предстоји им светла будућност. Како је количина енергије која пада на површину земље изузетно велика, изградњом таквих електрана, на сунчаним подручјима, енергијом би се могло смабдевати велики број потрошача.
Основни принцип функционисања соларних термалних електрана је употреба концентришућих параболичних рефлектујућих система (огледала), такозваних соларних поља, који усмеравају сунчево зрачење на пријемник Концентрисано зрачење се затим претвара у топлотну енергију која производи температуру од 200 до преко 1000º (зависно од система). Као и у конвенцијалним електранама, ова топлотна енергија се може претворити у електричну енергију путем парних турбина.
Према овом принципу, соларне електране омогућавају генерисање топлотне енергије веома једноставно и ефикасно, обезбеђујући електричну енергију и током мрака.
Постоје четири типа концентришућих рефлектујућих система: линеарни, Фреснел колектори, концентрисани у тачку као на пример соларни торањ и сферни антенски. Сви системи морају да прате кретање сунца како би могли да сакупљају директно зрачење.
Био енергија
Под био енергијом се подразумева енергија добијена коришћењем чврстих, течних и гасовитих производа биомасе. Биомаса је биоразградиви део производа, остатака/нус продукта и отпадака од пољопривреде (укључујући и биљне и животињске материје), шумарске и дрвне индустрије, као и биоразградиви делови комуналног и индустријског отпада. Стога производи биомасе се деле на:
Биогас – нуспродукти распадања органских материја, најчешће на депонијама смећа, великим гнојиштима на фармама и сл., где се може сигурно и ефикасно сакупити.
Биотечности – разна уља или алкохоли, као супститути класичних текућих горива, нарочито погодни за коришћење у постојећим моторима с унутарњим сагоревањем – биодизел, етанол;
Чврсте, често називано само биомаса – дрво, кора, дрвени отпад, лишће, недрвне стабљике – у разним облицима, углавном уситњеним (чипс, грануле) или пак компактирани (пелете, брикети) ради олакшане и механизоване манипулације.
АЛЕКСАНДАР ЈАНКОВИЋ