Научници су установили да се највероватније ради о топљењу пермафроста, слоја вечито замрзнуте земље која чини дно језера. Због овога долази до продирања воде кроз тло и исушивања језера.
Док се топљење леда на Артику лоше одражава на биљке и животиње на нижим надморским висинама оно истовремено доводи до промена у целокупном биљном свету овог дела планете. Биљке почуњу да расту раније и брже него што је то до сада био случај, што говори да се последњих деценија на Артику одвија биолошки бум.
Глодари и друге ситне животиње почели су да се селе ка већим надморским висинама, вероватно услед промена на њиховим природним страништима које су настале због глобалног загревања. Сличне промене такође прете животињама које живе у поларном окружењу, као што су поларни медведи и поларне лисице, морски лед на коме живе топи се и повлачи ка северу.
Најјачи опстају
Глобално загревање изазива ранији долазак пролећа али то неће значити да ће врапци раније да улове свог првог црвића. Како цвеће цвета раније, птице које буду чекале своје уобичајено време миграције могу потпуно да „закасне на гозбу“. Птице које буду успеле да подесе своје „унутрашње часовнике“ и покрену своју собу раније, имају веће шансе да добију подмладак који ће преживети и наставити да преноси генетске информације. Јасно је да би ово као коначну последицу имало потпуну промену генетског профила целе једне популације.