Многи научници ову појаву зову шесто велико изумирање. Комбинација ових последица ће довести до снажног притиска на три основна, већ угрожена, система неопходна за опстанак човечанства: храна, вода и здравље.
Многи људи су забринути због раста нивоа мора услед отопљавања леда на Антарктику, на Гренланду, затим разних глечера, што се може угрозити такозвана ниска приобална подручја као што су Бангладеш и Флорида. Процењује се да је крајем овог века могуће да темепература порасте за 2 до 5 степени у просеку. Да, рецимо у Сибиру буде топлије него у појединим подручјима која су сада тропска. Може се са великом вероватноћом предпоставити да ћемо се у наредних 50-100 година суочити са несташицом воде за пиће. Некада су се људи у Банату радовали кишама, сада не, јер су све ређе праве летње кише које добро дођу усевима, а све су учесталије градоносне олује које наносе велику штету.
„То је лед као кокошије јаје, још јаче, то је разбијало све што је стигло, кола разбило на гомиле, људи врата нису могли да отворе“.
Аустралија, Нови Зеланд и Јужна Африка су највише погођени све вишим темепратурама, које могу довести до изумирања сваке шесте врсте животиња широм света.
125 језера на Артику је нестало протеклих неколико деценија, ово само додатно ојачава теорију тешких последица које глобално загревање оставља на поларне пределе. Језера нестају, да али где одлази вода?