Шуме умереног појаса
Пре развоја пољопривреде шуме умереног појаса прекривале су већи део Европе, источни део Северне Америке и Кину. Данас, међутим, готово сва ова пространства дивљих шума замењена су ливадама и пољима. После тропских шума, шуме умереног појаса имају најразноврснији животињски свет.
Шуме умереног појаса припадају подручјима која добијају много кише, али нису превише врућа или хладна. Највеће овакве шуме налазе се у северној хемисфери, у појасу северно од субтропских предела.
Отпадање лишћа
Главна разлика између шума умереног појаса и других шумских биома је у томе што је већина њиховог дрвећа листопадна, при чему лишће отпада у јесен а ново израста у пролеће. Бујне биљке тропских шума задржавају лишће током целе године, или је боље рећи да га никад не губе. Разлог због којег шуме умереног појаса губе лишће јесте уштеда енергије у току зиме. Како је зими ретко потпуно ведро, лишће не би могло да обави фотосинтезу. А како би хладноћа и мраз оштетили сувишно лишће у току зиме, најбоље решење је да отпадне. Како јесен напредује, драгоцени зелени пигменти лишћа повлаче се у дрво. Како зелена боја нестаје, тако се откривају мање важни црвени и смеђи пигменти, дајући шуми јесење боје.
Врсте шума
Као што је случај са неколико других копнених биома, шуме умереног појаса су слабо представљене у јужној хемисфери, има их тек понегде у јужној Африци и Аустралији, јер је врло мало земљишта на југу са одговарајућом климом. Нови Зеланд, је некад имао многа подручја шума умереног појаса. Међутим, шуме овог изолованог подручја су другачије од великих шума које расту на северу. Шуме умереног појаса које расту у нешто топлијим и сушнијим подручјима, као што су Калифорнија, Средоземље и јужна Африка нису листопадне. Оне су настањене зимзеленим дрвећем са отврдлим лишћем које задржава влагу превлаком од уљасте смоле. Захваљујући необилној клими ове шуме добијају више кише од већине тропских кишних шума, што је један од разлога због чега тамо успева секвоја, највеће дрво на свету.