Код ових шума можемо разликовати два основна типа у вези са карактером светлосних прилика које владају у слојевима испод спрата дрвећа.
Реч је о светлим и тамним лишћарским листопадним шумама. У тамне спадају букове шуме, а у светле пре свега брезове.
Светлосни режим одређују облик и величина листова, карактер грањања и густина стабала.
Карактер светлосног режима у шуми од битног је значаја за развој зељасте вегетације. У многим буковим шумама за време лета, услед слабе осветљености, готово у опште нема биљака у приземним спратовима, док у светлим ситнолисним брезовим шумама увек има довољно светлости за развој биљака у доњим спратовима.
Основни родови дрвећа који чине листопадне шуме су буква, храст, липа, јасен, кестен...
Листопадне шуме могу бити чисте или мешовите. Чисте су најчешће изграђене од букве (букове шуме) и храста (храстове шуме).
У мешовитим листопадним шумама могу постојати различите комбинације.
У вези са листопадом стоји и цветање листопадног лишћарског дрвећа. У рано пролеће омогућено је успешно опрашивање ветром, док се код малог броја дрвећа опрашивање врши помоћу инсеката.