ПУСТИЊЕ
Пустиња је подручје (биом) које услед велике оскудице влаге има слабо развијену вегетацију. Иако су пустиње најпознатије по одржавању веома мало живота, оне заправо пружају уточиште многим живим бићима која обично остају сакривена (посебно током дневног светла) како би сачувала влагу. Приближно једну трећину Земљиног копна чине пустиње.
Популарна представа о пустињи јесте спржена дивљина са високим пешчаним динама без икаквог знака живота. Међутим, пустиње знају такође да буду веома хладна места и већина их има изненађујућу количину дивљег света.
Пустиња се формира свуда где годишње пада мање од 25 cm кише. Највећа пустиња је Сахара у северној Африци, која покрива отприлике територију величине Сједињених Држава. Друга пустињска подручја налазе се на југозападу САД, у јужној Африци, Аустралији, централној Азији, Јужној Америци и Кини.
Тла обликована у аридним поднебљима су претежно минерална (класификована као аридисоли) с малим органским садржајем попут соли. Узастопна акумулација воде у неким врстама тла узрокује стварање различитих сланих слојева. Калцијум карбонат који се таложи отапањем, може повезати песак и шљунак у тврде слојеве назване „калцрет“ који обликују слојеве дебеле и до 50 метара.
Калише је слој црвенкасто-смеђе до беле боје који се налази у многим врстама пустињског тла. Калише се обично појављује у облику груда или као превлака на минералним зрнима обликованим сложеним међусобним деловањем воде и угљеник-диоксида ког ослобађа корење биљака или распадајући органски материјал.
Постоје два главна разлога због којих пустињска подручја добијају веома мало кише. Неке пустиње се налазе на рубу тропске зоне. Оне добијају мало кише зато што ветрови који прелазе преко њих са влажног и олујног екватора већ избаце воду на шумска подручја и услед тога постају врући и суви.
На овај начин формирају се аустралијске и јужноафричке пустиње. Друге пустиње настају зато што су веома далеко од океана. Пустиња Гоби у Кини и Монголији добар је пример за то. Ветар који стиже до њих ретко доноси кишу зато што се ослободи влаге већ у приобалним подручјима. Велики планински ланци, као што су Хималаји, такође делију као баријера која блокира влажне ветрове. Моћна Сахарска пустиња је толико велика зато што је настала услед оба узрока. Не само да се налази на рубу тропа, него је и њен центар удаљен од океана више хиљада миља.
САНДРА ГОЧМАНАЦ