ступци
Фатин отац жели да је уда против њене воље за , исто тако утицајног, Наила
Хамзића из оближњег места Незука. Проблем настаје када је Фата
расцепљена између очеве и своје жеље. Управо због везаности за оца увек
је поштовала његове одлуке и са њима се слагала. Међутим када је реч о
њеној удаји, од које ,обично, зависи остатак живота, ту никако није могла
да прихвати његову наредбу. Због своје психичке раздељености између две
веоме битне животне одлуке, када је свадба пролазила преко моста, Фата
се са њега бацила .У народу се о њој и о њеној непролазној лепоти и даље
причало.
24. Симболика црне боје – Оливера, Јована К.
Црна боја симболише смрт и иницира је, с обзиром на то да се Фата убила,
скочивши са моста. Црна фереџа контрастира белини њеног тела (бела боја као боја
чедности, невиности, савршенства). Фата је била несвакидашње лепоте као и девојка из
народне песме Сунце се дјевојком жени. Лик Фате Авдагине која није могла да пређе
преко свога не, а ни преко очевог да, те је нашла излаз у смрти, можемо повезати и са
Хасанагиницом, а њено плутање по води, слично је и плутању Офелије из Хамлета.
25. Улазак Аустрије у Босну 1878. – Станислава
Историја: Чланом XXV Берлинског уговора Аустроугарска је добила мандат да
окупира и управља покрајином Босном и Херцеговином. Уговором је такође било
одређено да она има право да на подручју Новопазарског санџака држи гарнизон.
Размештањем војних трупа у Новопазарском санџаку Аустроугарска је желела војнички
да осигура свој положај у Босни и Херцеговини.Узроци који су довели до окупације
Босне и Херцеговине 1878. имали су своју дубљу позадину која се манифестовала кроз
тзв. "Источну кризу". Решење тог проблема коначно је добило завршну фазу Сан
Стефанским миром, а нарочито Берлинским конгресом 1878. године. Наиме, због
немогућности турске власти да одржи ред и мир те верску толеранцију у БиХ,
Аустроугарска је добила право да је окупира.
Од пролећа 1878. године у Босну и Херцеговину су стизале вести да ће Порта Босну и
Херцеговину предати Аустроугарској. Вест о окупацији стигла је у земљу пре самог краја
Берлинског конгреса и изазвала је велике немире у Сарајеву и другим
босанскохерцеговачким градовима. У Сарајеву је формиран Народни одбор који је почео
припреме за оружани отпор Аустроугарској војсци,иако се Порта није слагала са тим. 27.
07. 1878. године формирана је Народна влада која је преузела улогу организатора отпора
окупацији. Војни послови су поверени Самил – бегу Селмановићу Таслиџаку и
Мухамеду Хаџијамаковићу. Након тога је Народна влада позвала све војноспособно
становништво да ступи у војску, а исти апел је упућен и хришћанском становништву.
Након што је 04. јула 1878. године на Берлинском конгресу озваничен мандат