дуго
памтила.
дотерао хан, а
када није имао
новца да плаћа
надничаре, он је
својим рукама
плевио коров и
вршио
мање
оправке.
авао како
је могао.
18. Карактер чувара задужбине – Селена
Лик
Даутхоџа Мутевелић
Мудар, побожан, тврдоглав и упоран човек. Свој живот посветио је раду, те га
Портрет
је тако и смрт сачекала, али никад није жалио себе и свој рад, јер је сматрао да
ради за бога и да тим чини једно велико добро за касабу.
Карактер
одговорност, упорност, преданост, пожртвованост, побожност
Био је мутевелија вакуфа. Чинио је све да спасе и очува хан. Најпре је трошио
од свог, а затим се задужује од рођака. Многи су му пребацивали што се
Поступци
упропашћује чувајући оно што се сачувати не може,а он је одговарао да добро
улаже свој новац, јер га богу на зајам даје и да је он, као мутевелија, последнји
који сме да напусти ову задужбину коју су сви већ напустили. Радио је предано
и веровао је да је наша судбина да се боримо против квара и нестајања и да је
човек дужан да истраје у тој борби. Кад већ није могао да плаћа надничаре,
сам је онако стар, својим рукама плевио коров око хана и вршио мање
поправке у згради. Након његове смрти, хан је почео нагло да ороњава.
19. Први српски устанак – Станислава
Историја: То је био први организовани устанак српског народа који је означио
почетак борбе за коначно ослобођење од турске власти. Устанак је званично отпочео 15.
фебруара 1804. (на празник Сретење), када је збор угледних Срба у селу Орашцу, донео
одлуку о дизању устанка против Турака. За вођу је изабран Карађорђе Петровић. Том
догађају претходила је Сеча кнезова, погубљење српских народних главара 4. фебруара
које су спровеле дахије. Том приликом побијен је велики број истакнутих Срба међу
којима су били кнезови, свештеници, трговци. Тим чином дахије су покушале да
застраше устанике и спрече буну, али то је само убрзало избијање устанка.Прве акције
устаника биле су усмерене углавном против дахијске власти, спаљивани су ханови и
протериване хаџије, тако да је убрзо ослобођен готово цео Београдски пашалук, што је
омогућило лакше повезивање локалних покрета у јединствену борбу за ослобођење. Вође
устанка, на челу с Карађорђем, вешто су користили турска неслагања и успели да
издејствују наредбу о погубљењу дахија Аганлије, Кучук-Алије, Муле Јусуфа и Фочић
Мехмед-аге. Пре ослобођења Београда, током 1805–1806. устаници су однели неколико
значајних победа (Иванковац, Мишар, Делиград) и радили на добијању подршке
Аустрије и Русије, што је приморало турску владу на уступке и склапање Ичковог мира.
Београд је ослобођен 12. децембра 1806. Међутим, након потписивања Букурештанског
мира (28. мај 1812) између Русије и Османског царства, и неслагања српских устаничких
вођа са добијањем ограничене аутономије од турске власти у Београдском пашалуку,