Број 54-55 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 24

Суштина поетике | часопис за књижевност
Руже што у муци,
да умине, везла,
ко мрље крви на зиду
тамом лапе.
Прислужи мамо.
У куту где бона певушила,
на стручак наде кад мирисало,
жица је, чу ли, прснула.
Прислужи мамо.
Ни тамо сени, зар покоја,
но покој тражиш међ` нама,
недужну где те болело,
сејо, где бела промину.
Ил` се од бола посветила,
по кап нам уља за лек из незнани,
миљем да светли кандило,
бол твој где жив још остао,
сејо, где бела промину.
Субота, мори ме туга,
прислужи, мамо.
Као њихов наставак песме у Бдењима упућују на ноћна
бдења и ноћно суочавање са највећим истинама света и живота.
У тринаест песама од Молитве до Две ране тешко је одредити
која је песма садржајнија и болнија, јер лека нема ни од љубави
24