С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Једина збирка Настасијевићевих песама, Пет лирских кругова састављена је од пет циклуса. Читајући их пажљиво, наслућујемо песникову дубину душе коју је опседала мисао о животу и смрти, јер сам је нежног здравља и тиме стављен пред смрт као неминовност која се не може избећи. Први „ Јутарње“ почиње тамним тоном у песми Фрула / Фруло, што дах мој радосни / жално у дољи разлеже? / Ил` дах мој кад протече, / жал те за одбеглом тајном? /, док у осталим уноси више ведрине сугеришући рађање, свитање, зору. У песмама уочава се поређење жене са природом, у Зори сневање о љубави у зору / Хеј, на белом коњу / зори ми зора и девојка./ Стани не мини /, подневни сан у Сан у подне / И у пољупцу / презреле брескве сласт. / Зри љубав. Подне. /. Веома чулном и сочном песмом Грозд Настасијевић нас с једне стране уводи у телесно уживање / И твоје тело, драгано, / љубављу презри, напукне. /, а једним делом у свет духовности уздржавањем и неостваривањем телесности / Да л` напити се вина?/ Или од зрачна недира / у златну маглу да пресахнемо / за нове златне облаке?/ Насупрот овоме је циклус Вечерње. Оба одговарају, по свему судећи, јутрењима и верским службама која се служе у цркви. У другом циклусу јавља се смирај дана већ првим стихом у песми Љиљани / Топи се дан / вечерњим пејзажима, крај дана Вечерња / Клоне дан / горама у рај / симболизујући нестајање, умирење и умирање. О томе сведочи и песма Сестри у покоју, посвећена рано преминулој Момчиловој сестри Наталији:
Субота, мори ме туга, Прислужи, мамо.
23