Број 54-55 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 151

Суштина поетике | часопис за књижевност
НАЈЉУБАВНИЈА ПЕСМА
Дуго већ маштам танане снове
нежних очију кô поља мака
саткати у златасте стихове
о срцестрадању једног дечака.
Скриваше брижно најдраже име
под кључем срца, у врту тајни.
Када Њу угледа – зазвуче риме
у част лепоте зеница сјајни’.
Песме јој је срицао невешто,
певао звонким појем славуја,
а знао није шта је то нешто
што буди га пре Сунчева руја.
Шта све јој није желео рећи,
даривати је брдом поклона...
Но, морао би, јадник, утећи
кад стазом среће лепрша Она!
Ех, јуначину мучила тама,
плашио сумрак, болних ли мука!
А онда – у кућу бану мама
дамице љупке из комшилука!
151