Број 54-55 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 140

Суштина поетике | часопис за књижевност
Пробудила се обливена знојем.
Знала је да постоји само један начин да кошмари
престану. Алисијина смрт мора бити освећена.
* * *
– Ти си луда! – рекла је Луиза након што јој је Патрисија
испричала своју тајну. Седеле су на плажи и гледале
величанствен залазак сунца изнад мора.
– Не верујеш ми? – упитала је очајно.
– Не кажем да ти не верујем. Кажеш да си видела
убиство када си имала шест година и никоме никада ниси
причала о томе.
– Зато што када сам била дете, нисам знала да је оно што
сам тада видела било убиство. Тек сам сада повезала све конце.
Тек сам на балу схватила шта сам заправо видела.
– Разумем те. – уверавала ју је Луиза. – Савршено
разумем како се осећаш. Али желиш да оптужиш најмоћнијег
човека у околини да је починио убиство пре двадесет година.
При томе си уверена да је дрогирао Алисију да би сви мислили
да је луда. Патрисија, заборављаш да је он веома моћан човек,
који има пријатеље на високим положајима, који му дугују
услуге. Заиста мислиш да ће ти неко поверовати? Играш веома
опасну игру. Толику опасну да би могла да настрадаш.
– Знам да немам никаквих доказа.
– Тражила си од Карлоте да ти покаже писмо?
– Писмо је лако фалсификовати.
– Мислим да би требала да одустанеш од свега тога док
не настрадаш.
– Луиза, разуми ме. Алисија заслужује да њен убица
буде кажњен. – уверавала је рођаку.
140