Број 54-55 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 134
Суштина поетике | часопис за књижевност
Недовољно освешћен о потреби свог избављења, не схвата
накану њене неостварене „племените мисије“ и улоге коју
услед тог неуспеха бира. Могуће је да је пре она била та
којој је спас био неопходан. Но, врата остају затворена. А
остају и реке месечине, њене поплаве у ведрим ноћима, у
којима изнова и изнова започиње и никад се не довршава
разговор у Маргаритиној глави. Шетња без краја, без
пресуда, погубљења и растанака, без непоправљивог и
непремостивог. Нема ни Пилата ни Јешуе, само њих двоје –
Маргарита и Мајстор, на широком месечевом путу. С
времена на време, она се окреће и обраћа неком трећем,
можда баш и Месецу и његовом великом, свевидећем оку, са
молећивим питањем: „Па њега није ни било!? Молим те,
реци, није га било!“ А не зна ни сама мисли ли на Мајстора
или на крај приче...
*
О СПИСАТЕЉИЦИ
Сенка Војиновић
Рођена је у Краљеву 9. августа
1978. године. Након гимназије у
Врњачкој Бањи студирала је српски
језик и књижевност на Филолошком
факултету у Београду.
Повремено пише кратке приче
које објављује у електронским
часописима.
Живи и ради у Београду.
134