Број 54-55 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 130

Суштина поетике | часопис за књижевност
осмишљавајућим испуњењем. Боравила је у кућици од
страха сазиданој, негде дубоко у њој самој, па ју је тако увек
носила са собом. Боловала је од вишка емоција које је
обично прикривала маском недовољне заинтересованости.
Патила је и од осврта и растанака, и вечност
претпостављала тренутку. Да, резоновала је, живот је један,
и незаустављиво пролазан. Али баш зато, и зато што има
тако мало оног вредног и правог у њему, тога се треба
држати, на томе радити, онда кад се открије. Стога јој је
била позната страст посвећености и самозаборава у њој.
И Мајстор је налазио мир и надахнуће у шетњама.
Кад су се сусрели, Маргарита није носила мимозе. А ни
Мајстор није инсистирао на ружама, више је био у знаку
каранфила и са ставом „Ти си једна неваљала девојчица, ако
их не волиш“. Треба ли нагласити да се Мајстор јако
„ложио“ на „неваљале девојчице“. Биле су му стална
инспирација и објекти дивљања распаљене маште. Оне
„фине“ су га збуњивале и оптерећивале. Па ипак, ту и тамо,
пуштао је машти на вољу и кад су оне у питању. Маргарита
је спадала у другу групу, по његовој категоризацији. На
први поглед, појам крхкости и исконске женствености,
остварење типичног мушког сна о незаштићеном створењу
које ће им пружити то задовољство да се у његовој близини
осећају као репрезентативни примерци своје врсте. Већ
други поглед могао је да укаже на нешто друкчије садржаје,
мало компликованији дух, унеколико захтевнију природу,
потребу улагања покаткад и умних напора у комуникацију
са њом. Да би баналност врсте привлачности коју је у
старту осетио према Маргарити транспоновао у домен
130