Број 54-55 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 107

Суштина поетике | часопис за књижевност
сад ''испија заводљив отров'' из љубавних романа. Она кроз
окно прозора зури у ноћ, у небо пуно звезда, до ње допире
пој славуја, но не успева да заспи и поверава се дадиљи о
ономе што је обузима. Тад признајући да је заљубљена,
Татјана бива у прилици да чује од дадиље још и који су
генерације њихових предака следиле у приликама удаје–
женидбе. А он је у томе да су родитељи уговарали бракове
своје деце, а с чим су она морала ћутке да се сложе. Каже
песник о томе:
"Причај, њања,
У ваша минула времена
Јеси ли била заљубљена? "
–
"Откуда! Нисам ја ни знала
За љубав у тим годинама,
Јер би ме у гроб отерала
Свекрва моја или мама." –
"И удала си се? А како?" –
"Господ је, кћери, хтео тако;
Мени је тринаест било, Тања,
Још млађи био је мој Вања;
Две недеље је једна снаха
У нашу кућу навраћала
И благослов је својта дала;
Горко сам плакала од страха,
Уз плач су косу ми расплели,
Уз песму цркви ме повели ...'' 19
19
Гл. III, 17.
107