С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Сред породичног топлог крила Ко туђинка је она била. 17... Сањарење – њен знанац стари – Од младости је њене ране Красило маштом пуном чари Доконе, дуге селске дане. 18
Она следи и у игри с лутком оно што је наследила од мајке( И да јој дели опомене / Од своје мајке научене), сујеверна је тачно у мери у којо су народна веровања део фолклора који се преноси традицијом, а кад се заљуби, она се поверава радије дадиљи, него мајци, или сестри.
Другујући с Ленским, који се заљубљује у Олгу, Оњегин и он посећују сестре Лерин, када се и Татјана заљубљује у Оњегина. Бивају то сусрети две непатворене људске природе, укорењене у '' вековној '' сеоској традицији, с једне стране, оличеној у девојкама и двојице племића, на којима се одразила просвећеност, знање, наука, с друге. А што, иначе, рађа питања по карактеру типично просветитељска, филозофска, попут: '' Да ли знање и наука не одводе, можда, људски морал на странпутицу '', или, пак: Је ли човек добар по природи, а само га незнање и искуство наводе на зло и слично?
Жар прве љубави, коју је побудио Оњегин у њој, обузима Татјанину душу, која је, у цвету младости, чекала... ма кога( II 7) и ми видимо нашу хероину како живо очарана
17 Гл. II, 25. 18 Гл. II, 26.
106