Број 54-55 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 102

Суштина поетике | часопис за књижевност
да би уследила за њим два наративна отклона, до
људи који болесника служе, у виду стихова (антитеза):
Нек другом то за пример служи,
Ал', боже, како то дотужи
Крај болесника стално бити,
Ни дан ни ноћ не одлазити;
Иза тога долази нарочита синтеза њихова, као
јединство два претходна плана:
Какво је то притворство ружно
Давати лек са сетним лицем,
Ћаскати с полумртвим стрицем
И поправљати јастук тужно, –
а за којим, коначно, услеђује епилог, на начин
монолога једне стране:
Мислећи при том, ал' за себе:
Кад ће већ доћи враг по тебе!" 15
Наводи који потврђују, на свој начин, наведене
исказе и Достојевског, и Гогоља, и Меримеа, јер се, заиста,
речи народног језика показују овде довољно изражајним да
ослободе собом и тачан опис и јасноћу смисла, и песничку
лепоту. А те ће особине народног, говорног језика Пушкин
15
Гл. I, 1.
102