С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
које он настоји да оствари, или којима се приклања он у свим сферама живота и одувек.
А Пушкинов сонет је вишеструко усложњен( један специфичан) песнички облик, строго одређене и морфолошке, и фонетске, и семантичке структуре од четрнаест стихова, као јамбова од четири стопе. Овде се пет строфа надовезују једна на другу( другачије но код сонета, где су одвојене једна од друге) и њихова је структура различита, као што и ступају оне у нарочите међуодносе. Тако је прва строфа по свом облику унакрсна( abab), да би две следеће биле парне( cc и dd), трећа од њих обгрљена( effe) и, најзад, четврта, поново парна( gg). Од рима, пак, женске су аце, а мушке бдфг итд., а што се тиче поменутог међуодноса, он је попут логичке целине, у којој једна нарочита теза( прва строфа), за којом следи двострука антитеза( друга и трећа строфа), приводе до синтезе( четврта строфа) и( ослабљеног) закључка у виду последњег двостиха.
По примеру прве строфе, из прве главе, рецимо, где четири почетна стиха доносе, најпре, слику болесног старца, Оњегиновог стрица, која описује њега и само њега( теза):
Мој часни стриц је узор прави Откад је сасвим занемогo И мисли сад у старој глави: Сви треба да га штују много.
101