Број 50 - 51 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 8

Суштина поетике | часопис за књижевност слободом, али и окупљањем, друштвеношћу, заједништвом, подршком, оживљавајући тако праву бит поезије. Слике тишине На романтику Драге Дејановић дивно су ми се надовезале песме Љубинка Јелића, тихог и наизглед мирног стиха, док испод те површине живе неке од највећих истина нашег постојања. То је моћ поезије, да мирноћом ошамари, тишином покрене! И да све време чува најлепше речи под језиком детета/ заувек притајеног у мени (У кутији). Видим страх од невидљиве силе која ставља резу на врату и спречава љубав да закуца тихо и једноставно уђе (Име љубави). Видим анђела који у сан ставља семе да би човек боље видео суштину живота и бреме пролазности: све више клија и разговетно казује/ колико смо отворени/ за истину и рањиви,/ пред налетима тешко савладивих/ таласа самозаборава (У тихости). Слике тихе, пастелних боја, не тужне, него нежне, пуне благости, знања и прихватања. О тишини говори и веома зрела и симболична прича Јелене Цветковић „Од људи убудуће ни гласа“, о тишини која ће наступити када утихне све људско да би се напокон чуо гас природе, јер није било другог начина да се пробије. Одлична слика наше заглушености сопственим гласовима и жељама, буком и изазовима света, док нас природа и изворност позивају да им се вратимо. Слике ударци Необично су ме дотакле гуске које лете на север, у песми Маријане Соломко. Оловно сиво небо, предводник јата и нимало музикално гакање. Намећу се и преплићу бројна тумачења слике јата које лети ко зна куда даље. Иако су заједно делују усамљено, без знаног циља, вођа није 8